Mada je kao dečak s mukom uzimao harmoniku u ruke, ona mu je kasnije otvorila vrata enormne popularnosti sa Slatkim grehom na koju je senku bacilo bankrotstvo, a novu šansu za uspeh dobio je paralelno kad i najveću ljubav
Kada je 2008. davao odgovor na pitanje šta će raditi za deset godina, Saša Popović je dao tačan odgovor.
Iako je na svom putu uspeha često nailazio na prepreke, nije odustajao, pa ga je njegova upornost dovela do toga da je danas neoborivi autoritet u svetu šou-biznisa koji pod sobom ima nekoliko desetina zaposlenih i preko dvesta pevača. Sve je počelo kada je Saša, nasuprot želji svoga oca Konstantina, napustio pravni fakultet i posvetio se muzici. Potom je s Lepom Brenom i Slatkim grehom naišao na Milutina Popovića Zahara, koji im je ponudio da snime pesmu „Čačak“, a sve ostalo je istorija…
Kupio sam četiri automobila. U to vreme je važilo pravilo da, ako imaš stan, ne možeš da kupiš kuću i obrnuto. Sećam se, pojavio se kod nas „mercedes 190 E“, jedan primerak je stigao u zemlju, baš kad smo te 1983. godine došli s turneje iz Australije, puni para. Odem da ga kupim, a oni kažu kako ga je već rezervisala gospođa Neda Ukraden, pa ne vredi ni što mogu odmah da iskeširam sav novac. Ipak, sedam dana kasnije su me zvali s objašnjenjem da je ona odustala i kupio sam ga. Inače, u to vreme sve pare koje smo zarađivali išle su na žiro račun. Inspekcija bi nakon koncerta odmah prebrojala karte i novac, a znalo se kome sve ide procenat: za opštinski porez, Crveni krst, dvoranu, pa državi i nama. Znam da sam te 1983. platio porez na ukupan prihod građana 200.000 maraka – priča prvi čovek „Granda“, koji je sa svojom grupom punih deset godina bio najpopularniji u državi.
– Nismo se mi raspali zato što se Brena zaljubila u Bobu i udala, već zato što je izbio rat. Bili smo omiljeni u svim delovima Jugoslavije, svi su nas voleli, a onda odjednom svi i zamrzeli. Jedni su govorili da je Brena muslimanka, drugi zamerali što se udala za Srbina… Poslednju turneju imali smo 1991. godine i tad smo stali, a onda smo 1993. godine Brena, Raka Ðokić i ja osnovali ZAM. Bila je to nova producentska i izdavačka kuća sa TV emisijom, koja je potom 1998. prerasla u „Grand“. Napravili smo velike studije i megaemisije, koje i danas traju – ponosan je Popović.
Početak bankrotstva
Ipak, kad se bend raspao i pre poduhvata sa muzičkom produkcijom, jedno vreme nije radio ništa.
– Imao sam sredstava da živim još za godinu-dve bez nove zarade. Odlučio sam da višak para stavim kod Dafine u banku. Čim me je videla, rekla je: „Sale, dušo moja, tebi će mama Dafina da da, umesto 12,5 odsto, 17 odsto kamate.“ Samo su mi se te silne marke ređale pred očima i pristao sam. Prodao sam stan u Novom Sadu i dva automobila da bih sve uložio kod Dafine. Ukupno 170.000 maraka i svakog meseca sam podizao kamatu. Kada sam podigao prvu, otišao sam kod Brene i Rake da se hvalim kako ne radim ništa, a pare kaplju! Brena me je upozorila da što pre podignem sve jer ima dojavu da se nešto dešava, što je ona uradila, ali ja nisam hteo sve do 28. februara 1993, kada sam hitno stigao iz Beča i otišao pravo u Sava centar, gde je bila Dafinina filijala. Ušao sam preko veze mimo reda i tražio da podignem svih 405.000 maraka, za koje je tada mogla da se kupi vila na Senjaku sa bazenom. Pošto su me pitali kako želim, tražio sam 400.000 krupno i pet hiljada sitno. Međutim, taman kad je trebalo da krenem, pojavi se Dafina, ubedi me da popijemo po kaficu i ponudi da ostavim sve pare još tri meseca, a da mi ona onda isplati 700.000 maraka. Iako sam se opirao, nisam mogao da odbijem tako primamljivu ponudu. Potpisao sam novi ugovor. Kad je čula, Brena me je prvo izvređala, a potom opet ponavljala da se vratim po pare. Bio je to 3. mart, a već 10. Dafina je pukla. Čak ne mogu ni da se se setim ko mi je javio tu šokantnu vest. Deset godina kasnije, Nacionalna štedionica mi je, kada su sabrali sve kamate, isplatila 20.000 evra. Dafinu više nikada nisam ni video – pamti dobro te dane Saša, koji je u tom trenutku važio za pevača.
– U periodu dok sam živeo od kamata, snimio sam ploču sa pesmama „Giljam dade“, „Medeni kolači“ i nastupao sa Brenom po Evropi. Onu crkvenu kuću u Novom Sadu vratili smo crkvi, a pošto sam sve pare izgubio, stanovao sam kao podstanar na 12. spratu u novobeogradskoj „televizorki“. U garsonjeri od 17 kvadrata bila je samo moja skupocena garderoba koju sam kupovao tokom Slatkog greha. U džepu nisam imao ni jednu jedinu marku. Osetio sam kletvu „imati pa nemati“. Međutim, posle šest meseci neko mi je obio stan i sve odneo! Ostala mi je samo stara pidžama na krevetu i od odeće ono što sam imao na sebi. Otišao sam ponovo kod Rake i Brene, tamo gde sam se smejao kako oni rade, a ja uživam, i požalio se. Bio je to težak period, ali su mi Brena i Boba pomogli da 1996. kupim kuću na Bežanijskoj kosi, za šta sam im kasnije vratio pare. To im nikada neću zaboraviti, kao što ni Brena meni nije zaboravila kada sam je 1980. primio u orkestar – ističe Popović.
kurir